Džozef Džo Bajden junior, izabrani četrdeset i šesti predsjednik SAD, čovjek koji ima pet desenija iskustva političkog rada u Vašingtonu, odličan je poznavalac istorije Evrope i naročito dešavanja na Balkanu. O tome svjedoči i video njegovog govora u Kongresu SAD novembra 1995. godine, nakon što je potpisan Dejtonski sporazum. Bajden je oštro kritikovao politiku američke administracije koja je, uz Evropsku uniju, dopustila zvjerstva u Bosni i Hercegovini.
Govorio je i o velikim greškama američke administracije koja je, pod izgovorom da su ,,svi na Balkanu isti“ i da ,,nije nacionalni interes SAD da zauzimaju stranu u ratu u Bosni“ dopustila planirana masovna ubistva, etničko čišćenje i genocid u Srebrenici.
Tada pedesetpetogodišnji senator je oštro kritikovao i nespremnost Evrope da se se suprotstavi agresiji bosanskih Srba predvođenih Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem koji su bili direktno podržani od Srbije pod vođstvom Slobodana Miloševića.
-Evropa je izgubila moralni centar, a Sjedinjene Američke države su mirno posmatrali što se dešava u Bosni, pravdajući se da to nije naš vitalni interes. Ako zaustavljanje logora smrti, kampova za silovanje nije nacionalni interes Amerike, onda sve što smo radili u Drugom svjetskom ratu i pslije njega nije bio naš vitalni interes. Propustili smo da ukinemo embargo na isporzuku oružja Vladi u Sarajeviu koja je tada bila multietnička, dopustili smo da se sprovede politika etničkog čišćenja – govorio je Bajden.
Upozoravao je da SAD ne mogu ostati po strani, jer je borba protiv politike etničkog čišćenja velika obaveza slobodnog svijeta.
-Govorio sam, i nijesam bio jedini u međunarodnoj zajednici, da treba ukinuti embargo bosanskoj Vladi i odobriti upotrebu vazdušnih snaga da bi se okončali genocidni poduhvati. Ali mnogi su u SAD, u Francuskoj u Velikoj Britaniji govorili da su svi na Balkanu isti, da su oni takvi četiri vijeka i da treba da stojimo po strani. To nije bilo ni istorijski tačno, a nije bilo tačno ni u tom času: odluke o etničkom čišćenju donijele su vođe bosanskih Srba i Milošević u Beogradu i sprovodili su ih u djelo. Mi smo bili, Evropa je bola slijepa. Tada je napravljena velika istorijska greška – zaključio je Bajden.
Postoji li vitalni nacionalni interes SAD da se prekine pokolj, genocid? Koliko je vas u ovom domu, poput mene bilo u logorima Holokausta i čuli onu frazu: ,,Da se nikada bviše ne ponovi“, koliko smo puta slušali da se takva istorija ne ponovi. I onda smo dopustili da se ponovi! Koliko smo puta ostali niejmi na frazu izgovorenu od jedne strane u konfliktu, od bosanski Srba – etničko čišćenje? Da, činili su i Hrvati i Muslimani zločine, ali oni nijesu organizovali logore za silovanje, nijesu organizovali logore smrti, nijesu organizovano počinili genocid! – ukazivap je američki senator.
I zaključio da se ne smije dozvoliti nastavak poduhvata genocida i da se odgovornima za politiku zla mora suditi, pa i Miloševiću koji tada nije bio na optužnici Tribunala u Hagu.
-Imali smo moralno opravdanje za angažman SAD, imali smo moralnu obavezu… Naš vitalni nacionalni interes je bio da se zaustave logori smrti i ako imamo danas moralnu obavezu, onda moramo podržati rezoluciju Kongresa da se privedu pravdi ratni zločinci – zaključio je Bajden.
