Piše: Petar Špadijer
Izvor: CDM
 |
| Petar Špadijer |
I nije neka nauka biti dobar nastavnik, treba samo u glavi da držiš par pravila:
– Voli svoj posao. Ako ga ne voliš, patiće stotine nevinih.
– Budi im partner, “najbolji đak u odjeljenju”. Približi im stvari koje si imao sreću da naučiš prije njih. Ne rasipaj se znanjem, nisi cirkuska atrakcija niti rialiti zvijezda.
– Objasni im činjenice koliko god puta da je potrebno. Podstiči ih da traže objašnjenja. Tu si da ih naučiš, a ne da skineš breme upućujući ih na udžbenik, internet, privatnog nastavnika…
– Gluposti tipa “bog zna za 5, ja za 4 a ti jedva za tri” ili “ne dajem 5 za prvu ocjenu” ipak su samo gluposti, rešenja nekompetentnih i nesigurnih. Realno ocjenjuj, ako umiješ. Ako ne, posavjetuj se sa pravilnicima, kolegama, stručnim licima. Samo nikad i nikako ne ošteti učenika.
– Popravi ocjenu kad god možeš, spušti je kad moraš, uz obrazloženje zašto si to uradio.
– Budi demokrata! Bespogovorni autoritet je “zakon u topuzu”.
– Imaj profesionalni autoritet. Poštovanje se zaslužuje poštovanjem, autoritet znanjem, radom, trudom, nesebičnim davanjem, saosjećanjem, razumijevanjem…
– Ako si u nekom sporu na njihovoj strani, ne napadaj drugu (kolegu, direktora, pedagoga, roditelja). Tada padaš u njihovim očima i više nisi osoba od povjerenja već medij preko kojeg će ostvariti ciljeve.
– Ako te poslije pet,10, 15, 20… godina na ulici sretnu uz širok osmjeh na licu ili jak zagrljaj, znaćeš da si radio pravu, čestitu, iskrenu i značajnu stvar.
Autor je profesor Biologije u Gimnaziji Cetinje
Izvor: CDM
